Photo by John Cameron on Unsplash
Očuvanje životne sredine je sve važnija tema i to mi je izuzetno drago. Greta Tunber je isprovocirala svetsku javnost svojim istupanjem pred Skupštinom Ujedinjenih nacija. Na kratko je tema ekologije nadmašila sve lokalne teme, čak i kod nas. Ona je optužila generacije pre njene da su upropastile planetu i njenoj generaciji ostavili da popravlja stvar. Odgovarali su joj brojni, a jedan od najglasnijih je bio Džeremi Klarkson, bivši voditelj emisije Top Gear. On joj je u svom maniru odbrusio i rekao da ućuti i u odgovoru napisao, između ostalog, kako je njegova generacija izmislila i čuda tehnike, mobilne telefone, Internet i laptopove, posebno društvene medije koje sada svi koristimo kao opšte dobro. Naravno i još mnogo toga, da ne prepričavam. Bejbi bumeri protiv Generacije Z. Negde između smo i mi iz Generacije X pa da probam da zauzmem stav po pitanju klimatskih promena i u naše ime. Da ne ispadne da nismo zainteresovani za svet u kome živimo i pravac u kome on ide.
Nije poenta u sukobu i prepucavanju. Poenta je da je ekologija, preciznije, klimatske promene konačno došle u centar pažnje.
Priča o glečerima deluje daleko. Tope se tamo negde, a znaš ti koliko su nama male plate. Fer argument kada se gleda iz ovog ćoška sveta. Međutim, mislim da treba ipak malo da povedemo računa i o Gretinoj generaciji bez obzira na to koliko para imamo i gde živimo na plavoj planeti. Možemo da krenemo od sebe i svoje kante za đubre. Bacimo pogled i kažemo šta tu možemo da promenimo? Predlog… da manje koristimo jednokratnu plastiku tipa čaše za vodu. Jednom popijemo dva gutljaja i bacimo je. To se najčešće dešava na poslu. Tamo možemo da ponesemo neku staklenu flašu manje zapremine i ne ustajemo toliko često, ali dovoljno često da protegnemo noge. Čuvamo planetu i vodimo račina o zdravlju. Možda da ponesemo ceger umesto što kupimo plastičnu kesu u radnji. Ne koristimo plastične slamčice. Malo manje štampamo i čuvamo time šume. Bukvalno mali koraci koji na globalnom nivou znače mnogo u toj igri velikih brojeva. Već sam govorio o tome koliko ljudi veruju brendovima koji su društveno odgovorni i uključuju se u rešavanje problema zato to može da bude dodatna stavka u strategijama komunikacije kompanija.
Pošto je ovo blog o komunikacijama da malo pokažemo kako i mi znamo da rešimo problem, a ne samo da prodajemo maglu. Kreativci ovaj put imaju predloge i odgovore koji su vrlo konkretni.
EU je nedavno u nekom od svojih izveštaja dala podatak da avio kompanije godišnje proizvedu 5,7 miliona tona smeća da bi zadovoljile određene potrebe putnika. Isti ti putnici dali su komentar kako bi voleli da doprinesu očuvanju planete tako što će proizvoditi manje đubreta. Dizajnerski studio iz Velike Britanije PriestmanGoode je ukrstio ta dva podatka i napravio je predlog kako bi mogla da izgleda ambalaža za obrok na komercijalnim letovima napravljena od ekološki prihvatljivih materijala koji menjanju plastiku. Ove ekološke zamene za tacne i posude za hranu napravljene su od otpadaka od hrane, kao što su soc od kafe i drugi biorazgradivi materijali. Čak su napravili kapsule od morskih algi za držanje mleka i drugih soseva.
Na žalost imamo i drugu stranu medalje koju gledamo iz naše zemlje. Svedoci smo da neki brendovi napadaju konkurenciju koja reciklira i proizvodi novi ekološki prihvatljiviji proizvod. To se čak koristi i kao prednost proizvoda u komunikaciji. Možda da se svi na ličnom nivou malo ugledamo na svet kako može drugačije bar dok se ne pojavi neka naša Greta koja će da uzburka javnost i temu ekologije i kod nas podigne visoko na lestvici udarnih vesti. Bitan je prvi korak.
