Da li je analitika bitna?

Photo by Adam Jang on Unsplash

Pitanje svih pitanja od kada je veliki brat krenuo da nas prati svuda, a posebno da beleži šta radimo i gde klikćemo. Saznajemo navike naših kupaca ili klijenata, šta vole, koliko troše i gde troše i na osnovu tih podataka pravimo svoje buduće kampanje i nudimo im nešto novo, nešto drugačije… šta se desi kada analitika zakaže?

Od kad sam počeo da pišem blog imam analitiku na koju odem povremeno i pogledam šta kažu tabele. Ono što me najviše zanima jeste šta ljudi najčešće čitaju i koliko vremena provode na nekom tekstu. Prošle nedelje, dan pošto sam pustio tekst, kliknuo sam na link i otišao da likujem zbog toga koliko je ljudi pročitalo tekst. Ego bust momenat pošto nisam pisao dok nismo pobedili koronu. Kad ja tamo, a ono međutim… konstantna nula… nemoguće, kaže piščev tj moj ego. Moguće, kaže veliki brat. Panika je trajala celih 16 sekundi. Tu sam se setio Brene Braun i njene knjige „Dare to lead“.

Njen savet, koji je super i koji predlažem svima da primene i kad radi analitika, jeste da na parče papira napišete imena ljudi do čijeg mišljenja vam je stalo i neka vam oni budu „analitika“. Nije bitno koliko imena ćete imati na tom listu papira i da li će se oni menjati vremenom, ali važno je da imate krug ljudi koji će vam iskreno reći šta misle o tome što radite, a na vama je posle da tu sugestiju primite na pravi način. Ako je dobra – super, a ako je loša trudite se da ispravite to što su vam rekli. Ti ljudi su dobronamerni, a vama je stalo do njihovog mišljenja.

Taj proces je dobar iz nekoliko razloga, a posebno ako se bavite komunikacijama. Prvenstveno, dobićete realnu sliku onoga što radite. Ljudi koji se bave komunikacijama često znaju da stave ego ispred racija i da se zanesu u tome i kažu da nešto rade nikad viđeno, a da nisu pitali nikoga ili su pogrešno čitali podatke.

Druga stvar – dobićete kritiku. Veoma bitna stavka u životu svakoga od nas je da čuje da nešto možda i ne radi najbolje. Mama vam je oduvek govorila da ste najbolji i šta sad ima neko da vas tu kritikuje i da vas ne voli. Možda ipak da porazmislite, pa da porazgovarate i sa ljudima koji u vas ne gledaju kao u centar univerzuma i da probate da, ako im nešto smeta, to prestanete da radite. Ovde ne govorim samo o privatnoj sferi života. Profesionalno takođe. Tu posebno treba da čujete i loše strane da biste znali šta da unapredite i da budete dopadljiviji, ako ste brend.

Treća korist od nedostatka podataka sa interneta jeste to što ćete razgovarati sa ljudima. U tim razgovorima svašta možete da saznate. Ljudi obično govore svašta korisno, samo je pitanje da li ih slušate. Kroz te razgovore, osim što ćete čuti kritiku i što ćete se socijalizovati, što je samo po sebi već ogromno u doba nove realnosti, možete da saznate i neke navike ljudi koje analitika ne može da vam da, a one mogu da budu od značaja za vaš brend ili proizvod. Analitika ne može da vam kaže na kojoj polici treba da stoji proizvod namenjen deci ili kako izgledaju naše navike kad uđemo u kuću – gde spuštamo ključeve, a gde se izuvamo, pa onda na osnovu toga prodamo neki komad nameštaja ili pripremimo kampanju koja većem broju ljudi pomogne da lakše odlaže te iste cipele.

Da me ne razume neko pogrešno, veliki sam fan digitalizacije. Neke dobre stvari su nam došle kroz taj kanal. Danas više ne moramo da čekamo redove u bankama, ne moramo da idemo u knjižare, možemo da kupimo trenerku bez odlaska u radnju, a korona nas je naučila i mnogim drugim stvarima koje je digitalizacija popravila i unapredila.

Ono što hoću da kažem jeste da gledamo ljude kao brojke i klikove, a ne kao nekoga sa imenom, prezimenom i navikama. Malo je brendova koji puste potrošače ili klijente da jedan dan razgovaraju sa njima o tome šta im se sviđa, a šta bi trebalo da poprave. Ne mislim tu na fokus grupe, istraživanja i slično… mislim na „dan otvorenih vrata“ brenda. Verujem da bi se ljubitelji nekog brenda rado odazvali na neki takav poziv i došli da se ispričaju sa predstavnikom kompanije na temu komunikacije. Ne daj bože, da pitaju kakav proizvod im treba…

U sedamnaestoj sekundi, kada se sve smirilo u mojoj glavi, ljudi su krenuli da lajkuju, čak i da pišu poruke kako im se svideo tekst. Izgleda da je to što sam napisao OK i da treba da nastavim dalje bez obzira na to da li analitika radi ili ne. Posebno zato što razgovaram sa ljudima sa spiska o tome što radim i trudim se da se korigujem ako nešto baš ne valja. Zato upravo na ovom mestu stajem i šaljem tekst prvoj osobi sa mog spiska da ga pročita i da vidi da li je jasan, da li je koncizan i da li sam nešto zabrljao…