Izbačeni iz testamenta

Photo by George Pagan III on Unsplash

Potpuno mi je fascinantno sa koliko pažnje Britanci prate sve šta se dešava sa i oko kraljevske porodice. Poslednje dešavanje je globalno ispraćeno do neverovatnih granica objava u lokalnim medijima u Srbiji. Profesionalno izveštavanje o aktuelnoj temi iz sveta nije tema ovog bloga.

Pitanje koje Britanci, a poneki i van granica ostrva, postavljaju je: „Od čega će sad deca da žive?“ Sreća pa im je kraljica baka ostavila neku sitnu apanažu pa ne moraju da se brinu baš za „leba i na leba“ što rekle tetke.

Ovih dana bilo je raznih predloga kroz karikature i razne tvitove da Hari krene iz Meka pa da gradi karijeru dalje. Međutim, ono što je meni fascinantno, a verujem i većini ljudi koji se bave komunikacijama, jeste njihov zajednički profil na Instagramu. Oni tamo imaju preko 10 miliona pratilaca. Urbana legenda je da se Megan pojavila u nekim farmerkama od 300 funti i da fabrika ne stiže da napravi koliko ih kupuju. Slična priča je i sa cipelama. Ovaj put nekim italijanskim. Praštajte što te brendove ne znam. Modna industrija mi nije nikad bila skroz bliska tako da ću verovatno u nekom momentu raditi za neku modnu kuću 🙂

Uglavnom, Megan ima svoj profil na kome ima preko 400 hiljada pratilaca. To je ozbiljno više od jetrve koja je udata za prestolonaslednika i prati je svega 10 hiljada ljudi.

Možda Harija i Megan čeka blistava blogersko-influenserska karijera? Ovim otvaramo pitanje ko su influenseri i na koga oni vrše uticaj, kao i kakav je to uticaj.

Nemam pojma da li je vlasnik brenda farmerki tada platio sadašnjoj vojvotkinji od Saseksa, ali može komotno da joj pošalje neki par pantalona da ima da promeni kada one iznosi. Sigurno da je i sa cipelama ista situacija. Tu je pitanje koliko bi Hariju kao muškarčini, oficiru i džentlmenu prijalo da ga žena izdržava i da bude večito u senci. Prvo babinoj, a posle i supruginoj. Napravili su celu akciju da žive kao sav normalan svet i sad opet mora da se bori za svoje parče svetske slave. Doduše, može da spakuje ego i odgaja decu.

Globalno, influenseri ovog tipa su poznati holivudski glumci i glumice, sportisti raznih vrsta, realiti zvezde koje nemaju dana radnog staža, muzičari… njihove postove prate i lajkuju milioni ljudi. Za te postove oni dobijaju ozbiljne honorare. To nije ništa novo.

Ono što svi pominju kao trend jeste da će mikro influenseri rasti u očima brendova. Sve više ljudi veruje liku iz kraja koga prati dve hiljade ljudi i fotka dobre fotke i postavlja ih na svoje profile, nego nekoj glumici. Donekle to i ima smisla. Preporuka od uveta do uveta i posle toga šta vam bog da, kada je prodaja u pitanju.

Trend jeste i neke rezultate daje, posebno kada je vidljivost brenda u pitanju. Ono što ne piše u tim trendovima je da pre angažovanja influensera treba postaviti sebi nekoliko pitanja: da li korisnici/kupci mog brenda zaista veruju tim likovima? Koliko im veruju? Koliko se vrednosti mog brenda poklapaju sa vrednostima influensera? Šta mi on/ona donosi korisno? Da li mi donosi nešto štetno? U kom trenutku njih angažujem i sa kojim ciljem? Koji će nam to đavo?

Ono što je internet doneo je demokratija u izražavanju i objavljivanju svega i svačega što ljudi smisle. Kao posledicе toga i ekspanzije društvenih mreža imamo dva relativno nova pojma – post istina i lažne vesti (post-truth/fake news). Vesti, posebno negativne se šire neverovatnom brzinom. Kao virusi. Nama je ostavljeno da procenimo da li ćemo nekome verovati ili ne, sa svim posledicama koje iz toga proizilaze. Sa druge strane ljudi su veoma negativni i vrlo brzo ospu paljbu po nekom brendu, jer imaju pravo na to kao vlasnici Tviter, Facebook ili naloga na nekoj drugoj društvenoj mreži. Zanimljivo mi je da se trenutno vodi hajka protiv jednog domaćeg influensera i glavna stvar je koliko novca on zarađuje. Biti influenser postalo je biznis model koji, kako izgleda sa strane, uz minimalno rada donosi neverovatan profit.

Do neke nivelacije tu mora da dođe, to nije sporno. Redefinisanje kome verovati, a kome ne i na čiju preporuku da kupite nešto ili počnete da koristite nečije usluge desiće se onog momenta kada počnemo da razmišljamo i sami zaključimo ko nam prodaje šećernu vodu, a ko pravi proizvod. Do tada niko nas neće poštedeti lažnih vesti i verovatno ćemo svi nasesti na nekoliko, ali ostaje pitanje da li ćemo posle posetiti taj profil ili portal ponovo.

U međuvremenu, a umesto naravoučenija, snimak one dve nesrećnice, naravno opet iz Engleske