Od Bitlsa do Lepe Brene

Photo by IJ Portwine on Unsplash

Moram da priznam da svaka knjiga ili film koji se pojavi, a da u centru pažnje ima Bitlse, kod mene izaziva pažnju. Bend koji je promenio definitivno Veliku Britaniju, a mislim da ni ostatak sveta nije ostavio ravnodušnim. Poslednje što se pojavilo a vezano je za njih je knjiga „Biti Džon Lenon“, koju je napisao Rej Konoli, a izdala je Laguna. Upravo je čitam. To je još jedna priča o Bitlsima, ovaj put iz ugla Lenona. Sve je odavno poznato, ali i dalje fascinantno generacijama koje žive posle Bitlmanije. Kako su se provodili u Hamburgu, kako je Ringo ušao u bend, kakav je odnos Džona i Pola, kako su nastajali pojedini hitovi, kako se zvala prva Džonova knjiga… to su neka od pitanja na koje ćete odgovor dobiti ako pročitate knjigu, koju toplo preporučujem.

Ono što mi je ovoga puta privuklo pažnju jeste nekoliko poteza koje je povukao Brajan Epštajn, popularni peti Bitls u funkciji menadžera. Naime, on je prihvatio da 1964. godine Bitlsi snime film „Hard days night“ za, tada neverovatnih, 8.000 funti. Pošto je i on sam bio samouk i neke stvari je radio više po osećaju nego što je imao jasnu strategiju, u tom trenutku mu autorska prava od filma nisu bila bitna. Neverovatna informacija zbog koje su se i članovi benda u jednom trenutku pobunili. Verovatno je to mnogo više u današnjim funtama, ali ne ni blizu tome koliko bi još uvek mogli da zarađuju od prodaje diskova, emitovanja po televizijama i raznim umetničkim festivalima. Naravno, reakcija publike na glumu popularne „četvorke iz Liverpula“ bila je fenomenalna. Bioskopi su bili puni, a ono što je Brajanu bilo najvažnije, ploča sa muzikom iz tog filma prodavala se kao luda. Prodaje se i dan-danas. Verovatno se „vrti“ i po raznim drugim digitalnim oblicima. Praktično taj film je izazvao ono što znamo kao Bitlmaniju. U tom momentu oni koji nisu gledali film čuli su muziku, a time je učvršćena pozicija Bitlsa u Americi kao rok benda broj 1.

Početkom osamdesetih, u tadašnjoj Jugoslaviji, pojavila se jedna pevačica koja je izazivala sličnu histeriju, samo malo lokalnije – Lepa Brena. Od pesme „Mile voli disko“ i pojavljivanja u „Tesnoj koži“, sve je bilo glamurozno za tu pevačicu. Postala je popularna čak i u nekim susednim zemljama. Gostovala je u svim najpopularnijim emisijama, punila stadione, prodavala dijamantske, platinaste i zlatne tiraže. Vrhunac ludnice popularnosti bio je film „Hajde da se volimo“. Priče se, verujem, niko ni ne seća, baš kao što se ne sećamo ni glume Bitlsa, ali svi pamte pesme iz tog filma. Hit koji je ujedinio celu tadašnju zemlju bio je „Jugoslovenka“. I dan-danas generacija koja je odrastala osamdesetih kad čuje tu pesmu u kafani ima posebno osećanje na period u kome je živela.

Kada bih kopao malo dublje, verovatno bih našao priču o tome kako je došlo do filma, koji menadžer je rešio da ipak snimi i ko je od glumaca odbio da se pojavi u filmu i posle se kajao. To sada nije preterano bitno…

Sada je pravo pitanje da li sam poludeo stavljajući globalne i lokalne nespojive fenomene u isti tekst.

Evo u čemu je štos…

Brajan Epštajn i njegov jugoslavenski kolega bili su preteče nečega o čemu mi danas toliko govorimo, a zove se na starosrpskom kontent marketing iliti content marketing. Epštajnov cilj nije bio popularnost filma. Njegov cilj bio je da, one koji su fanovi, još više zarazi legendarnim „bubama“, a one koji vole bioskop, a nisu voleli njihovu muziku, da natera da čuju i, naravno, posle toga bar malo bolje prihvate kada negde čuju glasnu muziku Bitlsa, ako ne i kupe tu ploču i puštaju je kod kuće. Verujem da je cilj sa Brenom bio sličan. Da li su uspeli? Sa vremenske distance, čini mi se da jesu. Verujem da je i pre toga bilo pravljenja sadržaja koji su usko namenjeni nekoj ciljnoj grupi, poruke prilagođene, dizajn isto… samo nisam siguran koliko je to bilo uspešno kao film sa Bitlsima. Istorija kaže da su svojevremeno neki napravili magazin kako bi farmerima prodali traktore. Moguće da je to paleolit kontent marketinga. Onakav kakav bi danas trebalo da se radi možemo slobodno da kažemo da ga je ustanovio menadžer jedne od najpopularnijih grupa ikada. Možda kada brendovi razmisle da izađu iz okvira koji sami sebi naprave, dođu do nekih sličnih ideja. Verujem ne tako uspešnih kao što su Bitlsi bili. Digitlni mediji i ono sve što se dešava po društvenim mrežama to definitivno danas lakše dozvoljavaju nego što je to bilo šezdesetih kada je film „Noć nakon napornog dana“ snimljen.

Kao još jedan tizer da marketari kupe knjigu o Bitlsima i gledaju je kao potencijalnu priču o građenju brenda pomenuću prost recept za proboj na novo tržište – sempling. Brajan je znao kako da pripremi Amerikance za dolazak ekipe iz Liverpula. Kako? Trk u knjižaru po knjigu. Tamo sve piše…