Photo by Mike Arney on Unsplash
Dragi Deda Mraze,
Znam da sam zakasnio za sve praznike, ali verujem da su ovo neke želje koje možeš da ispuniš i pre nego što odeš na zasluženi odmor. Nije teško, jeste možda malo zahtevno. Nije baš kao onomad kad si morao da doneseš onom kulturu.
Čini mi se da ovo što želim sebi može da se primeni na celu industriju, a i generalno na život i priključenije. To su neke toliko univerzalne želje da, kako odmičem dalje sa pisanjem, čini mi se da ćeš ipak imati problem, posebno ako se još neko priključi željama i podeli ovaj tekst kao svoj. Verujem da tu nećeš imati stres, samo puno posla. Ipak je raspodela dečjih igračaka prošla i ovo je skroz zakasnela lista želja, za koju ću razumeti ako kažeš da mora da sačeka do sledeće godine.
Pošto sam bio dobar ove godine, prvo što bih poželeo je novo znanje.
Više edukacije
Ove godine naišao sam na neke nove, podsetio se nekih starih knjiga, ali čini mi se da toga uvek fali. Paralelno dok pišem ovo merkam nove knjige za naručiti na Book Depositry-ju. Možda u sklopu ove želje da bude i niža carina na robu poručenu sa sajtova… razmisliću još do kraja.
Mnogi se varaju kada misle da je sticanje znanja ono klasično u školi ili nekoj obrazovnoj instituciji. Živimo u digitalno doba koje je donelo brojne prednosti, a jedna od prvih jesu online izdanje raznih magazina, pisanje blogova, forumi… generalno dijalog, razmena mišljenja na zdravoj osnovi može da nam donese novo znanje. Možda ovde treba gledati i ka strukovnim udruženjima, jer svako ima neku varijantu edukacije koja može da bude korisna.
Sledeće na listi bi moglo da bude, a u kontekstu kvalitetne razmene znanja – inspiracija. Znam Deda, krenuo sam oštro i idem sve jače…
Više inspiracije
Kao što rekoh, razmena znanja nas uči brojnim stvarima, a pre svega greškama koje su, neminovno, sastavni deo posla. Što reče onaj kolega „Ko radi taj i greši, a mi puno radimo“. Fuck-up je sastavni deo posla i ako podelimo sa drugima onda učimo na tuđim greškama umesto na svojim. Treba deliti i pozitivne primere. Oni mogu da inspirišu nekoga da uradi nešto slično. Ne pričamo ovde o spasavanju života, nego o promociji. Razumem – ideje su najskuplje, ali svakako ako je ideja dobra – zašto se ne pohvaliti da je tvoja i da posle možeš da inspirišeš još nekoga da uradi nešto.
Nameće se jedno iz drugog…
Više empatije
Emocije su jako bitne. Sve više je istraživanja koja kažu da, kada odlučujemo šta ćemo da kupimo, radi emotivni deo nas, a ne racionalni, koliko god mi verovali da je suprotno. Dobar dizajn, pakovanje, prednosti u odnosu na konkurenciju… svašta nešto može da bude okidač, ali ako ima i emocija u tom loncu, onda je čorba pun pogodak.
Sa druge strane, empatija je nešto što možemo da naučimo decu, za početak. Onda će kasnije, kad porastu, lakše da pomognu bilo kome ili bar da pitaju nekoga kako je i saslušaju ga kad je teško. Čini se da su nas društvene mreže otuđile jer je lakše kucnuti emotikon sa suzom ili onaj koji se smeje nego sedeti pored nekoga kad je teško, ili kad je lepo, razgovarati i saosećati sa svime što se dešava. Sa druge strane, iz empatije može da proistekne rešenje za neki problem, ponudi nekom neka kvalitetna usluga ili proizvod. Definitivno jedna od najtežih želja, ali možda i najbitnija…
Više zahvalnosti
Možda ni ovo konkretno nema puno veze sa poslom, ali ima sa komunikacijom. Posebno interpersonalnom. Ovo nas vraća na vrtić, možda i pre. Kada vam neko nešto da ili uradi za vas, mama je govorila „Kako se kaže?“, a vi, više po šablonu, ponavljali „Hvala!“. I ovo smo, čini mi se, zaboravili kako se radi. Fali nam mama da nas podseća. Prosto je…
Sa druge strane, postali smo Svetski šampioni u kukanju. Kad se vidimo u društvu, kao da niko nema hrabrosti da na pitanje kako si, kaže super ili baš sam dobro.
Možda sve to ide iz nekog našeg ego tripa koji baš i nije zasnovan na realnosti. Možda da spakujemo taj ego i krenemo da radimo svoj posao najbolje što znamo i da, uz to, i ne kukamo. Možda opet puno tražim…
Inovativnost
Kažu da smo mi kreativan narod i da umemo da se izvučemo iz svake frke. To baš i ne vidim u poslednje vreme da baš radi najbolje, ali da ne pričamo o politici nije mesto i vreme. Uglavnom… promene dolaze iz haosa i to uglavnom neke inovativne i kreativne. Urbana legenda kaže da je pedesetih bio tip, električar, koji je najčešće povezivao lustere po Beogradu. Ozbiljno je bio frustriran jer je morao da vezuje žicu na žicu i posle lepi trakom. Često su žice bile jake pa su ga grebale i prsti su mu krvarili. Onda je smislio spravu i patentirao je. Sprava se zove luster klema. Kod nas niko nije imao sluha za patent pa je otišao u Švajcarsku i tamo prodao prava na patent i eto tako je svet dobio korisnu napravu, a mi još jednog gasterbajtera sa milionima.
Poenta priče… kad ste frustrirani tada tražite rešenje za problem i to najčešće bude jako kreativno.
Eto Deda… možda sam malo preterao i više od ovoga što je tražio kulturu, ali šta da ti radim. Takav je posao. Bio bih jako zahvalan kada bi samo deo bio ispunjen…
Srdačan pozdrav,
Vedran
