Inovacije…

Photo by Alex Knight on Unsplash

Onomad sam ih pomenuo kao poslednju stavku, pod brojem sedam, u tekstu o trendovima za sledeću godinu, ali po važnosti, inovacije sigurno zaslužuju neko mesto bliže vrhu. Prosto živimo u takvom vremenu da moramo stalno da smišljamo nešto novo, iako mislimo da je rupa na saksiji već izmišljena.

Očigledno da smo postali mnogo fleksibilniji i prijemčiviji za sve novotarije. Korona nas je podsetila na to koliko smo fleksibilni i koliko možemo da budemo kreativni. To možemo da kažemo da je deo nove realnosti i da se nadamo da će ostati tako s obzirom na to da mnoge stvari moraju da se menjaju. Kako ono babe kažu – zima je toliko jaka da je naterala psa i mačku da spavaju zajedno. Čini se da je korona upravo dovela do toga se spaja nespojivo i da se ljudi prilagođavaju svim novitetima koje im vreme nameće, mnogo lakše nego obično. Vidimo po tome što e-komerc cveta. Navikli su se ljudi da poručuju preko interneta i više nije potrebno da se ode u radnju da se proba nešto. Sa druge strane, i prodavci unapređuju svoje sajtove, kao i kompletna korisnička iskustva. Došli smo dotle da penzioneri koriste ebanking, a da se hrana poručuje preko Instagrama.

Obično nas neka muka natera da nešto menjamo. Tako i nastaju neke nove stvari. Kada nam je lepo, mi uživamo i ne razmišljamo previše kako ćemo da promenimo nešto. U tom smislu, najčešće dobre stvari se dešavaju kada smo frustrirani. To je mnogo jak pokretač. Opet je psihologija umešala prste. Mark Zukenberg je bio frustriran što mu izlasci sa devojkama ne prolaze najbolje i hteo je da napravi sajt za dejting u okviru Harvarda. Tako je nastao Facebook, a ostalo je istorija. Kada su kompanije u pitanju, inovacije se dešavaju najčešće kada nešto ne ide dobro. Onda se menadžment trudi da nešto promeni. Opet neka vrsta frustracije koja inicira promenu.

Danas postoji dosta startap firmi koje se trude da nešto inoviraju i promene. U pitanju su agilne organizacije koje su fokusirane na rešavanje nekog problema. One najčešće to rešenje prodaju dalje velikim sistemima koji su tromi i nemaju resursa da se bave nekim problemom. U sve više međunarodnih kompanija postoje odeljenja, sektori, menadžeri koji se bave inovacijama i novim idejama.

Šta bi trebalo da bude zajedničko svima njima: empatija i dobro slušanje. Za početak. Ovde pričamo o frustraciji, tako da bi prirodan odgovor trebalo da bude – empatija. Kada neko ima neki problem da bismo ga utešili, mi kažemo „Razumem šta se dešava i u čemu je problem, hajde da ga rešimo“. Onda se posvetimo rešavanju problema koji smo čuli i lako postajemo transformatori industrije u kojoj radimo.

Živimo u vremenu koje je digitalno, brzo. Vreme u kome će vam svako obećati svašta kako bi od vas izvukao klik, kupovinu ili već neku drugu konverziju. Truli kapitalizam. Koliko para, toliko muzike. Ako se već požalite nekome da imate problem očekujete da taj neko sasluša vašu muku. Još ako reši problem – svi su na dobitku. Ako slučajno neka kompanija obeća da će nešto uraditi, a obećanje ne ispuni, postoji niz mogućnosti kojima pojedinac može da joj našteti, odnosno ugrozi reputaciju. Tu već zalazimo u priču o brendu. Društvene mreže su dale mogućnost malom čoveku, potrošaču, da ima glas i to izuzetno glasan. Čas posla krene serija tvitova ili blog post o nezadovoljnom kupcu/klijentu. Dalje, svi znamo kako teče krizna komunikacija.

Dosta me frustrira peglanje košulja. Srećom, tokom pandemije koronavirusa uglavnom se radi od kuće. Kad se jednom vratimo u normalu, ako to ikad bude, moraću da smislim nešto, jer ove košulje koje reklamiraju da se ne gužvaju nemaju baš taj USP, što kažu marketari, da ne kažem nije to baš tačno tako kako se reklamira.