Kriza kreativnosti

Photo by Alice Achterhof on Unsplash

Raspored reči je tu… kriza, kreativa…

Nedavno sam gledao neki od sportskih kanala i tokom prenosa utakmice ili meča u reklamnom bloku je krenula reklama koju nisam video nikad pre i nikad posle. Sajt posvećen borbi protiv ćelavosti. Jedan od najvećih problema čovečanstva. Mnogo mi je žao što sada ne mogu da nađem taj primer loše prakse. Nije toliko ni bitan. U tom istom bloku videli smo i nekoliko reklama za preparate za potenciju. Čini mi se da je jedan TVC bio posvećen proširenim venama kod starijih građana. Ne sećam se koliko je trajao taj blok reklama, ali meni se činio kao večnost.

Dodatno sam posle toga obratio pažnju na reklame koje se emituju i shvatio da imamo vrlo malo reklama snimljenih za domaće tržište. Najčešće to su adaptacije belosvetskih reklama ili puko obaveštavanje da su krmenadla ili neki mobilni telefon na akciji. Sa setom sam se onda setio kampanje VIP Mobile od pre neku godinu kada su krenuli u promociju Neo paketa. Da, baš dobra kampanja i još bolje reklame za televiziju.

Skoro sam pričao sa koleginicom koja je pomenula kako će napraviti blog o besmislenim bilbordima i svim porukama koje marketari pokušavaju da strpaju na njih. Neke odlične kampanje i poruke čini se da su potpuno neprilagođene kanalu komunikacije tj onom velikom panou pored koga prolazimo svaki dan nekoliko puta dok smo u prevozu. Opet setno sećanje na Frikomove kampanje sa velikim slovima od pre neku godinu. To smo mogli da pročitamo i dok vozimo 50 kilometara na sat pored njega, a i dok nas neka gospođa muva cegerom po kolenima u osamdesettrojci.

Ima svetlih primera, a na žalost, ima više ovih malo manje svetlih.

Sve ovo mogu da budu neki od razloga zašto je reputacija struke na takvom nivou i zašto smo „prodavci magle“.

Ko je kriv?

Svi mi, naravno!

Šta je rešenje?

Ufff… teško, ali ne i nerešivo pitanje.

Možda da prestanemo da tapšemo jedni druge po ramenu i da kukamo kako se klijenti i agencije ne razumeju i da počnemo da učimo jedni od drugih. To podrazumeva da se ego smanji i da se prst umesto što pokazuje u vis ili u nekog drugog, okrene i prvo se mi zapitamo šta može bolje. Učenje iz tuđih grešaka je našto što vas uče od vrtića. Od istog tog doba mi to nećemo da prihvatimo nego učimo na svojim greškama. Ili ne učimo uopšte. Deljenje je takođe zanimljivo. Nećemo umreti ako kolegi kažemo super ti je kampanja, a on/ona kaže hvala i podeli sa tobom kako je došao do rezultata. Umesto što smo svi fudbalski selektori i gledamo samo kako da kritikujemo jedni druge.

Dolazimo do još jednog pojma koji je jako zanimljiv… učenje. Niko se naučen nije rodio, kaže naš mudar narod. Čitanje, gledanje, razmena informacija… sve su to negde sinonimi za jednu te istu stvar. Moramo da delimo znanje kako bismo svi kao struka napredovali i kako bismo, na kraju, negativan imidž pokrenuli ka malo pozitivnijem.

Još jedan bitan ugao koji osvetljava ovu priču su budžeti. Iz godine u godinu su sve manji, a bez obzira što digital donosi brojne prednosti čini se da niko do kraja ne veruje u tu priču i dalje se pre koriste tradicionalni kanali, na tradicionalni način. Pa koga pogodimo pogodili smo. Agencije kukaju kako ih klijenti ne razumeju, klijenti kako ih agencije ne prate, a direktori nikako da predvide malo više para za sledeću godinu, a svi su pod pritiskom rezultata. Začarani krug…

Mnogo tema je dotaknuto i otvoreno ovom pričom. Ono što je najvažnije je da naučimo nešto. Pošto je deljenje znanja jedan od ciljeva ovog bloga, da ne bude da nismo podelili neku dobru praksu. Najčešće svi volimo da gledamo kako to rade u belom svetu zato ću i sad da dam link za meni jednu od boljih reklama u poslednje vreme