Bilo je samo pitanje trenutka kada ću pisati o fudbalu. Zašto onda odugovlačiti…
Gledajući neki od prenosa ovog vikenda, podsetio sam se da će momci koji igraju u Premijer ligi igrati i na Boxing day, Badnji dan, Božić, 1. januara… oni su profesionalci u industriji zabave koja se zove fudbal. Svidelo se to nama ili ne. Sport je danas ozbiljan posao.
Jesenas smo u Beogradu imali prilike da gledamo, sa obe strane Topčiderskog brda, neke evropske fudbalske klubove koji su vrhunske mašine za pravljenje novca. Svi smo toga svesni samo je pitanje da li želimo intimno, navijačima u sebi, da priznamo. Novi stadioni koji se grade za stotine miliona evra postaju zabavni parkovi gde navijači dolaze porodično da provedu vreme i da, na kraju, odgledaju utakmicu. U okviru stadiona je tržni centar sa prodavnicom kluba koji igra na tom stadionu i u njoj možete da nađete sve – od igle do lokomotive – lepo brendirano grbom kluba. Osim prodavnica, tu su i restorani, normalno, da možete i da klopate kad ste već tu. Ako klub ima neku istoriju, tu je i muzej sa pričom kako je klub nastao, koje su njegove legende i kako su izgledali dresovi kroz istoriju. Kad smo kod već kod dresova, koji najčešće koštaju između 50 i 100 evra, a u prilog priči o tome koliko je fudbal postao biznis govori i činjenica da je Real isplatio transfer Kristijana Ronalda iz Mančester junajteda samo iz prodaje dresova i to za svega nekoliko dana.
Ni prihod od projadje karata nije zanemarljiva stavka u budžetima klubova po svetu. Poređenja radi sa cenama karata za Zvezdine utakmice Lige šampiona, najjeftinija karta za utakmicu Barselona – Atletik Bilbao, pre 10 godina koštala je oko 35 evra. To je negde na nivou cene jeftinijih karata za Zvezdine utakmice u Ligi šampiona. Da ne poredimo sa kartama za našu domaću ligu gde ne dođe ni familija fudbalera koji igraju.
Očigledno je da su ozbiljni klubovi u Evropi i svetu mašina za pravljenje para i očigledno ne žive samo od prodaje igrača. Kad smo već kod novca i toga koji klub proda više čega ide i lista najbogatijih fudbalskih klubova.
Pet najbogatijih klubova na svetu u milionima evra prošle godine bili su:
- Mančester junajted sa 676 miliona
- Real Madrid sa 675 miliona
- Barselona sa 649 miliona
- Bajern Minhen sa 588 miliona
- Mančester siti sa 558 miliona
Da vratim priču, hladne glave, na naše fudbalere koji su se jesenas mučili da postignu po neki gol…
Super je što su učestvovali u Ligi šampiona i Ligi Evrope i što su naši klubovi videli koje standarde moraš da postigneš da bi se takmičio sa najbogatijima. Još bolje smo sagledali gde je naš klupski fudbal u odnosu na ostatak Starog kontinenta kao tradicionalno najpopularniji sport. To otrežnjujuće pitanje trebalo bi svi da postavimo sebi, bez obzira na to da li država sagradi novi stadion ili ne. Naravno, taj stadion će zadovoljiti visoke kriterijume koje nameće učešće u najelitnijim takmičenjima. Pravo pitanje jeste – šta je još neophodno da dostignete da biste se ponovo tamo našli bez obzira na sportski rezultat.
Pitanje je gde su tu marketing i komunikacije… ima i tu po nešto i prihoda i ljudi koji se vrte oko tih najvećih klubova. Gorepomenuti Kristijano Ronaldo je Juventusu doneo to da mu je dres ušao u 10 najprodavanijih među klubovima – 1.315.000 prodatih dresova od kad je CR7 došao u Torino. Drugo, Juventus je prijavio da je prihod od marketinga (prodaje brendiranih proizvoda, korišćenje imena i grba kluba, itd.) porastao tokom 2019. za 58 miliona evra. Kada se poredi broj fanova na društvenim mrežama, broj je skočio sa nešto više od 50 miliona na 85 miliona pratilaca.
Verujem da je svima jasno da je ovo što su Zvezda i Partizan uradili jesenas ravno osvajanju nekog evropskog takmičenja. Pravo pitanje je da li će se ovaj uspeh ponoviti i neće ostati na nivou incidenta ili smo mi ipak pre zemlja košarke, vaterpola, odbojke… nego fudbala. Čudan smo narod… imamo, sa jedne strane, dokazane šampione koji strepe da li će imati za pripreme i da li će krpiti dresove i, sa druge strane, fudbalere koje slavimo ako igraju nerešeno. Nekada smo možda imali prepoznatljivu školu fudbala i zvali su nas „evropski Brazilci“. To je super, ali to danas ne donosi rezultat.
Dok se ne opametimo, ostaje nam da tokom praznika gledamo Premijer ligu i ski skokove, uz nadu da ćemo opet nekada gledati na nekom novom stadionu Mančester, Liverpul, Bajern, Barselonu…
