Kako je Zek Braun promenio Meklaren: Od toksične kulture do šampionskog duha

Nova sezona Formule 1 je počela. Pravila se menjaju, a bolidi postaju sve brži. Ipak, uspeh na stazi ne počinje u aerotunelu, već u kancelarijama i garaži. Dok pratimo prve trke, pravi je trenutak za podsećanje na najveći preokret u modernoj istoriji sporta. To je transformacija Meklarena. Ovo nije priča o motorima. U tekstu ćemo se baviti time koliko je korporativna kultura bitna za tim koji je zaboravio kako se pobeđuje.

Ovo je, verovatno, prvi u nizu tekstova o Formuli 1. Još uvek me drže utisci sa staze „Spa Frankošamp”. To je bilo moje prvo gledanje trkačkog vikenda uživo. Naime, kada pričaš sa navijačima koji prate „najbrži cirkus”, nema navijačke ostrašćenosti. Bar ne kao u fudbalu. Stoga, nemam problem da javno kažem da sam navijač Meklarena.

Upravo ću svoj omiljeni tim uzeti kao sjajan primer promene. To je dokaz kako korporativna kultura dovodi do vrhunskog rezultata!

Meklaren je jedna od najstarijih ekipa. Iza nje ne stoji proizvođač automobila. To je tim sa velikom tradicijom i titulama. Svi su čuli za Ajrtona Senu. Međutim, statistika nije toliko bitna za ovu priču. Pobeda i pol pozicija je ranije bilo u ozbiljnim količinama.

Tim u krizi: Kako je stradala korporativna kultura

Kada je Zek Braun 2016. preuzeo vođstvo, zatekao je tim u dubokoj krizi. To se odnosilo na rezultate, ali i na atmosferu. Nekadašnji šampioni bili su na dnu. Unutrašnje strukture bile su razjedinjene. Štaviše, saradnja među sektorima je bila veoma slaba. Odluke su bile zasnovane na strahu, umesto na znanju. Nedostajali su i sponzori, što je dodatno narušavalo poziciju tima.

Iako je brend i dalje bio snažan, realnost u fabrici je bila obeshrabrujuća. Meklaren je tada bio tipična, engleski nadmena ekipa. Ljudi su se međusobno optuživali za neuspehe. Takođe, koristili su razne izgovore. Tvrdili su da im FIA namerno pakuje pravila. Često su mislili da sudije presuđuju u koristi rivala. Zvuči li vam to poznato?

Kultura bez optuživanja (No-blame culture)

U tom trenutku Braun nije menjao tehniku. Umesto toga, energiju je usmerio ka promeni kulture. Njegova strategija je bila jasna. Želeo je atmosferu u kojoj ljudi žele da ostanu i da se razvijaju.

Prvi korak je bio uvođenje kulture koja ne traži krivce (no-blame culture). Tu se greške tretiraju kao deo procesa učenja. One nisu povod za kaznu. Kao što sportisti kažu, više se uči iz poraza, ali za to treba hrabrost. Umesto upiranja prsta, on je podsticao dijalog. Želeo je da zna koji su procesi zakazali. Dakle, to je promenilo mentalitet cele organizacije. Ljudi su počeli da rizikuju jer se nisu bojali neuspeha. Počeli su da veruju.

Vođstvo bez „alfa“ lidera

Istovremeno, Braun je decentralizovao odlučivanje. S jedne strane, CEO vodi strategiju i biznis. S druge strane, tehnička direkcija ima punu odgovornost za performanse. Dovođenjem Andree Stele i drugih stručnjaka, Meklaren je vratio veru u sopstveni tim. Što je važnije, stručnjaci su poželeli da ostanu. Naravno, ništa se nije desilo preko noći.

Reorganizacija je bila i identitetska. Braun je redefinisao imidž tima. Dodatno, vratio je prepoznatljivu boju papaya orange. Ona simbolizuje energiju i otvorenost. To je boja koju je Brus Meklaren koristio na samim počecima. Komunikacija tima postala je direktnija. Usmerena je ka fanovima i zajednici.

Meklaren je postao popularan među mlađom publikom. Tome je doprineo Netfliksov serijal „Drive to Survive”. Pored toga, važna je bila i digitalna strategija na Tiktoku i Instagramu. Vozači poput Landa Norisa postali su pravi brend ambasadori. Osim mladog Engleza, dovođeni su i iskusni vozači. Oni su pomogli u vraćanju pozitivnog imidža.

Šampionski napredak kroz performanse

U tom kontekstu treba posmatrati promene na stazi. Meklaren je 2023. napravio ogroman napredak. Tokom 2024. beleže još više pobeda. Osvojili su i šampionsku titulu konstruktora. Zapravo, Braun naglašava da tim više ne slavi treće mesto. Sada žele samo da pobeđuju.

Uveli su otvorene razgovore o učinku (performance review). To je omogućilo efikasnost i kreativnost. Inovacije su se „oslobodile”. Tehnički tim više nije bio sputan hijerarhijom. Stoga, ta spremnost na eksperimentisanje bila je ključna za uspeh.

Raznolikost i inkluzija kao deo kulture

Braun je lansirao inicijative za inkluziju. Naročito se izdvaja program 60 Scholars. On je namenjen ženama iz STEM oblasti. Cilj je da se udvostruči procenat zaposlenih iz ovih grupa do kraja decenije. Međutim, to nije bila samo puka forma. To je stvarni doprinos promeni tima. Meklaren je postao hab za taj program. Otvorenim pristupom su otvorili vrata za nove inovacije.

Transparentnost je takođe važan deo filozofije. Ljudi rade najbolje kada razumeju širu sliku. Stoga, on je otvoreno komunicirao o planovima sa celim timom. Njegova pisma zaposlenima su čuvena. Ona nekada imaju i preko deset strana.

Njegovo dostignuće je to što je Meklaren postao mesto gde ljudi žele da rade. To je tim u kojem je svaka ideja vredna pažnje. Rezultati su vidljivi, ali je atmosfera pravo merilo uspeha. U Meklarenu više ne stanuju strah i nadmenost. Naprotiv, tamo sada stanuju strast i zajedništvo.

Lekcije iz neuspeha i grešaka

Ipak, da ne bude navijačka idealizacija. Bilo je i brojnih grešaka. Izbori Rikarda i Alonsa nisu bila najbolja rešenja. Lutalo se i sa dobavljačima motora. Reno i Honda su birani više zbog emocija nego zbog logike.

U svakom slučaju, Meklaren je odličan primer transformacije. Promene u liderstvu dovele su do neverovatnih rezultata. Dovođenjem Pjastrija tim je dobio novu snagu. Navijači veruju da je ova sezona narandžasta. Oba vozača su na vrhu, a tim je ubedljivo prvi.