Istina je mrtva, živela istina

Photo by Markus Winkler on Unsplash

Bajden je pobedio Trampa. Pobedio ga je glasovima koje su glasači slali poštom. Tramp negira i najavljuje tužbe, a Bajden slavi skromno, ali slavi. To je ukratko presek dešavanja tokom nekoliko dana od američkih predsedničkih izbora. Ti izbori privukli su pažnju cele planete, a Boga mi, tenzija se osetila i u ovom ćošku globusa. Jedni su navijali za Trampa jer će on da sačuva Kosovo; pomno su  pratili kako ga ovi drugi „kradu“ i povlačili paralele sa nekim izborima nama poznatim. Drugi su navijali da Tramp ode, a tog Bajdena se sećaju iz vremena kada je dolazio u Beograd i kada su morali da budu zaključani u svojim kancelarijama zbog mera bezbednosti tadašnjeg potpredsednika.

Ono što je fascinantno kada iz neutralnog ugla posmatraš dva matora, grogirana boksera kako u poslednjoj rundi zadaju jedan drugom udarce skoro bez garda, jesu navijači. Za aktuelnog predsednika navija Fox News, a za izazivača CNN. Dve globalne televizijske mreže koje ne kriju svoju pristrasnost. Poruke i ton koje je Fox slao tokom izbornog dana i skoro cele nedelje nakon izbora, su u Trampovom stilu – agresivni, na ivici konstantne teorije zavere, svađalački i uz dosta pljuvanja po suparničkoj strani. CNN je „pljuckao“ po Trampu, ali smirenije i dostojanstvenije, pozivao da puste ljude da broje glasove, da su izbori svetinja demokratije, komentari su im bili blaži i trudili su se da imaju neki balans kada je izveštavanje u pitanju. Pred kraj i oni su pustili kočnice, pa su aktuelnog predsednika nazvali lažovom. To su radili i pre izbora, dok je pričao o koroni i stanju ekonomije, tako da ništa to nije novo. Momenat kada Tramp izlazi za govornicu Bele kuće i kaže da su izbori pokradeni i da će se žaliti sudu je prekretnica u narativima oba tabora. Duh je pušten iz boce i više ga niko ne vrati. Pratio sam malo Tviter, omiljenu društvenu mrežu hejtera i Srba i primetio da i neki pametni ljudi dovode u pitanje brojanje glasova koji su došli poštom. Ljudi u Americi su već krenuli u proteste, da ne kažem – kupili su tu informaciju kao istinitu. Opet se vraćam na Fox i CNN… i jedni i drugi pronalaze analitičare i sagovornike da pojačaju svoje favorite. To mi je možda bilo i najteže da gledam.

Kao mladog novinara-početnika učili su me da su činjenice svete, a da je komentar slobodan. Onda je došlo doba postistine – reč godine Oksfordskog rečnika 2016. koju je prvi upotrebio, ni manje ni više, nego Srbin Stojan Tešić još 1992. godine. Postistina je postala standard u političkim kampanjama,  posebno u anglo-saksonskoj tradiciji. Kako se primenjuje recept postistine? Tako što ponavljate jednu poruku do iznemoglosti i dok ne isperete mozak i sebi i svojim protivnicima. To se radi agresivno i isključivo, u odnosu na bilo koje drugo mišljenje. Lep primer je Bregzit i poruka o tome da članstvo u EU građane Velike Britanije košta 350 miliona funti nedeljno. Posle se ispostavilo da baš i nije tako. Masovni mediji, razvoj interneta i društvene mreže su plodno tle za sejanje ovakvih kampanja. Gledajući izveštaje televizija tokom predizborne kampanje u Americi, čini mi se da je postistina življa nego ikad i da je ubila istinu. Više niko neće sa sigurnošću moći da kaže da je nešto 100 odsto tačno. Čini se da je Tramp u svojoj kampanji pre četiri godine koristio obilato tu taktiku. Nešto više o tome možete da vidite u Netfliksovom dokumentarcu „Get me Rodger Stone“.

Svi smo ugroženi takvim načinom vođenja politike i izveštavanja o njoj. Ekstremisti, i sa leve i sa desne strane, koriste ove interpretacije da izguraju svoje ciljeve i ne vode računa o posledicama. Praktično svaki medij je postao tabloid, ako se bar jednom upecao na neku od bezbroj udica koje svaki dan pecaroši zabacuju. Nisam čuo da se neko, ako su ga uhvatili zbog širenja pogrešne vesti, pokajao i izvinio.

Dragi Deda Mraze, bio sam dobar ove godine. Jeo sam brokoli i pomagao sam u kući stalno. Nisam izlazio za vreme karantina, čak ni đubre da bacim. Imam jednu želju – da mediji, a i ljudi generalno počnu da razmišljaju više i dovode u pitanje sve što im se saopšti.

Mogući odgovor iz Laponije: „A šta bi sa mirom u svetu?“

Prvobitno tekst je objavljen na portalu BizLife.