kako napisati saopštenje u krizi primer i struktura

Kako napisati saopštenje u krizi (struktura + 2 primera)

ByVedran Ivankovic
Saopštenje u kriznim komunikacijama mora da bude pravovremeno i istinito bez nepotrebnih informacija. Evo nekih praktičnih saveta kako da komunikacija krize koju vodiš ima pravi ritam.

Šta saopštenje u krizi mora da uradi

Saopštenje u krizi ima tri zadatka:

  1. da kaže šta se desilo (bez magle),
  2. da pokaže šta radite (akcija),
  3. da da sledeći korak (vreme apdejta + kanal + kontakt).

Struktura koja radi (u 5 delova)

  1. Naslov: “Šta se desilo” + “na šta utiče”
  2. Lead (1. pasus): suština + koga pogađa
  3. Akcija (2. pasus): šta radite sada + prioritet
  4. Apdejt (3. pasus): kada slede info + gde se prati
  5. Kontakt/Instrukcija: šta korisnik treba da uradi

Šablon (copy/paste)

(NASLOV)
Uočili smo (problem/incident) koji može uticati na (koga/šta). Prioritet nam je (bezbednost/normalizacija usluge/zaštita podataka).
Trenutno preduzimamo (konkretne mere) kako bismo (cilj).
Sledeće ažuriranje objavićemo (datum/vreme) na (link/kanal).
Ako vam je potrebna pomoć, kontaktirajte (kontakt) ili pratite uputstva na (link).

Primer 1: Prekid usluge

Privremeni prekid usluge na (servisu)
Paragraf: Zabeležili smo tehnički problem koji može uticati na dostupnost (servisa) za deo korisnika. Razumemo koliko ovo može biti neprijatno i naš prioritet je da uslugu što pre vratimo u normalu.
Naši timovi već rade na otklanjanju problema i sprovode dodatne provere stabilnosti sistema.
Nove podatke objavićemo u (vreme) na (link). Hvala na strpljenju.

Primer 2: Incident sa podacima (bez spekulacija)

Obaveštenje o bezbednosnom incidentu – istraga u toku
Paragraf: Identifikovali smo bezbednosni incident i odmah aktivirali interne procedure. Prioritet nam je zaštita korisnika i utvrđivanje punog obima događaja.
Sprovodimo forenzičku analizu i sarađujemo sa relevantnim stručnjacima. U ovom trenutku nećemo iznositi neproverene informacije. Preporučujemo promenu lozinke kao preventivnu meru.
Nove podatke objavićemo (datum/vreme) na (link). Ako imate pitanja, obratite se (kontakt).

Najčešće greške u saopštenjima

  • previše tehničkog jezika
  • nema “kada slede info”
  • nema empatije (zvuči hladno)
  • preuranjene tvrdnje (“nije bilo uticaja” bez dokaza)

Saopštenje je samo jedan deo slagalice. Da biste postavili ceo sistem, pročitajte kako kompletan vodič kroz krizne komunikacije može da izgleda.

Image by WOKANDAPIX from Pixabay

Similar Posts