Korona u krizi

Photo by Dimitri Karastelev on Unsplash

Korona virus je goruća tema u svetu. Nema medija koji ne prati i ne prenosi šta se trenutno dešava u Kini. Možemo da kažemo da se kriza preliva iz Kine dalje brzinom kojom ljudi putuju i vraćaju se kući. Tokom januara kineske vlasti trudile su se da na svaki način skinu vesti i kontrolišu informacije koje izlaze iz Vuhana, sada grada karantina. Naravno, u doba društvenih mreža to je jako teško. Vesti se veoma brzo šire, a i teško je sakriti da imate 40.000 zaraženih.

Sve je počelo tako što je jedan doktor, oftalmolog, probao da skrene pažnju javnosti na to da je virus smrtonosan i da se brzo širi. Doktor Li, kako je ime ovog uzbunjivača, uporedio je ovaj virus sa smrtonosnim Sarsom. Kasnije je Svetska zdravstvena organizacija vagala da li će da proglase epidemiju, pandemiju ili neki drugi nivo uzbune. Ono što smo mi, sa strane, mogli da vidimo jesu video klipovi koji se pojave pa nestanu, manipulaciju brojem zaraženih, brojem gradova do kojih je virus stigao, ali i pokušaj umirivanja poređenjem sa nekim drugim sezonskim virusima i njihovim efektima.

Komunikacijski možemo da kažemo da je posao jako trapavo urađen. Bar ono što smo mogli da vidimo i da dobaci do nas – čini se da nije ispoštovano ni jedno pravilo krizne komunikacije, a za početak prvo: proveri šta su činjenice i komuniciraj samo proverene stvari. Nakon toga, kako dolaziš do novih činjenica tako obaveštavaj javnost. Otvorena komunikacija, koliko je to moguće u situaciji kada ljudi padaju po ulicama, lek je za uznemirene građane širom sveta koji se sećaju i ptičjeg i svinjskog gripa, gorepomenutog Sarsa, Ebole i ko zna kojih situacija koje su se lokalno završile.

Kada im je došlo iz dupeta u glavu Kinezi su počeli da puštaju priče o izlečenjima od korona virusa. Kažu da ih ima preko 3.000, a izjave onih koji su preležali hvale kako si ih doktori lečili. Liči na kontrolu štete, ali generalno put je dobar da kada kriza prođe probamo da iskoristimo to i povratimo poverenje.

Čini se da lekciju koju smo imali u Černobilju nisu naučili u Vuhanu. Nekako mi se učinilo da je ovo sa komunikacijske strane možda i najbolje poređenje. Nešto se desilo, probali smo da sakrijemo i gurnemo pod tepih, a ono nam je bukvalno eksplodiralo u lice.

Kada je izbila kriza u Černobilju prvo smo imali zid ćutanja iz Rusije tj tadašnjeg Sovjetskog saveza. Onda je i u drugim, tada socijalističkim zemljama koje su bile obuhvaćene katastrofom, primenjen isti recept. Mi neki se sećamo da su bili praznici i da su nas ubeđivali da je sve ok i da je ta salata koju smo kupili na pijaci super i možemo da je koristimo. Epilog znamo, a videli smo i da se Holivud zainteresovao za ovo pitanje i snimi mini seriju.

Treći slučaj trapave krizne komunikacije gde su životi ljudi bili ugroženi bolešću, a koji definitivno liči na prethodna dva, imali smo kod nas. Oni koji su stariji setiće se Variole vere odnosno velikih boginja za koje se verovalo da su iskorenjene. Naravno nije bilo tih razmera. To je kriza lokalnog karaktera, ali šablon iz ugla komunikacija je isti. Tišina, zataškavanje, eksplozija i pokušaj prebacivanja odgovornosti.

Naravoučenije… pripremite se da će se kriza desiti. Budite otvoreni u komunikaciji. Probajte da krizu iskoristite u svoju korist i učvrstite poverenje.

U međuvremenu, nadamo se dobrim vestima iz Kine!